KORIŠĆENJE DROGA-OD PREDRASUDA DO REALNOSTI

održanom 17. i 18.03.2005. u Nišu, u prostorijama Hemofarma, ul. Cara Dušana 102
u organizaciji Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja Kliničkog centra Niš i Udruženja građana Putokaz

Moderatori seminara su bili:
Dr Slobodanka Bošković,neuropsihijatar,Načelnik Poliklinike za bolesti zavisnosti KZZMZ i Predsednik Udruženja građana Putokaz
Dr Verica Arsenijević, neuropsihijatar, član Republičke komisije za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci
Dr Vladan Radivojević,psihijatar, Predsednik Upravnog odbora Udruženja građana Putokaz
Seminar realizovan uz tehničku pomoć članova tima Poliklinike za bolesti zavisnosti KZZMZ i terenskih radnika Udruženja građana Putokaz, a finansijski je održavanje seminara pomogao projekat HIV PREVENCIJA KOD INTRAVENSKIH KORISNIKA DROGA U NIŠU,koji se odvija pod pokroviteljstvom UNDP.

Cilj seminara je bio da se sagleda problem korišćenja droga i aktuelne mogućnosti medicinskog zbrinjavanja korisnika droga na teritoriji Jugoistočne Srbije, kao i mogućnost umrežavanja institucija koje se bave problemima izazvanim korišćenjem droga na gradskom i na regionalnom nivou.
Na dvodnevni seminar su bili pozvani predstavnici Zdravstvenih centara (Domova zdravlja) i Zavoda za zaštitu zdravlja iz sledećih gradova: (u zagradi imena prisutnih na seminaru)
1. Zaječar (Popović Aleksandar,učenik,Gimnazija)
2. Knjaževac (Mihajlović Lela,neuropsihijatar,DZ i Jovanović Goran,grafički dizajner
IO Nota Knjaževac)
3. Boljevac
4. Soko banja (Biljana Petrović,neuropsihijatar,ZC)
5. Gadžin Han
6. Doljevac
7. Svrljig (Slavica Božinović,sociolog,DZ)
8. Merošina
9. Aleksinac (Miladinović Slaviša,psiholog,DMZ)
10. Ćuprija (Slobodanka Đorđević,psihijatar,ZC)
11. Jagodina
12. Despotovac
13. Svilajnac
14. Paraćin
15. Pirot ( Miodrag Babović, neuropsihijatar, ZC)
16. Bela Palanka (Kostić Maja,lekar opšte prakse i Kalajdžić Zoran, specijalista opšte
medicine, DZ)
17. Babušnica
18. Leskovac
19. Bojnik
20. Lebane
21. Vranje (Brzaković Ljiljana,neuropsihijatar,DMZ i Milena Popović-Stojanović,
psiholog-psihoterapeut,ZZZZ)
22. Surdulica
23. Bujanovac
24. Vladičin Han
25. Prokuplje
26. Kuršumlija
27. Blace
28. Bor
29. Kladovo
30. Negotin

Na sastanak u okviru drugog dana seminara,na kome bi ukratko prezentirali svoju ulogu u rešavanju problema izazvanih korišćenjem droga u Nišu, pozvani su i predstavnici sledećih niških institucija: ( u zagradi imena onih koji su se odazvali )
1. Skupština grada
2. Pravoslavna crkva
3. Odsek za prevenciju bolesti zavisnosti Gradske Uprave Grada Niša (Todorović Ivana,šef Odseka, Violeta Kostić,Milenković Gordana,Manojlović Nataša)
4. Ministarstvo prosvete Odeljenje u Nišu
5. Roditelji zavisnika
6. Zavisnici (Mančić Sandra i Vujačić Ranko)
7. Dom zdravlja
8. Institut za zaštitu zdravlja ( Slobodanka Bašić,profesor socijalne medicine i Čedomir Šagrić, lekar - Sektor za promociju zdravlja; Biljana Kocić,epidemiolog)
9. Hitna pomoć
10. Studentska poliklinika (Šagrić Marijana,lekar opšte prakse )
11. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika (Đokić Ljiljana,specijalista opšte medicine u ambulanti SUP-a Niš; Biljana Vučković,neuropsihijatar u ambulanti fabrike duvana Niš)
12. Vojna bolnica
13. ROCHE ( Predrag Štiglić,predstavnik farmaceutske kuće,proizvode lek Pegasis za lečenje Hepatitisa C)
14. Klinički centar Niš (Arsić Rade, internista-gastroenterolog,pomoćnik direktora KC-a)
15. Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja (Trajanović Ljiljana,direktor i Gvozdenović Milka,glavna sestra)
16. Specijalna psihijatrijska bolnica (Lilić Vojin,neuropsihijatar; Gagović Predrag,neuropsihijatar; Vranić Ljubinka,specijalista medicinske psihologije; vukadinović Dragan, neuropsihijatar)
17. Klinika za infektivne bolesti (Vrbić Miodrag,infektolog)
18. Klinika za endokrinologiju i toksikologiju (Simonida Šeškar-Stojančov, endokrinolog-toksikolog)
19. Klinika za gastroenterologiju ( Branko bajagić,internista-gastroenterolog)
20. Institut za sudsku medicinu (Anica Simić,specijalista toksikološke hemije)
21. Apotekarska ustanova
22. Centar za socijalni rad
23. Zavod za vaspitanje omladine (Zoran Stanković,vd direktor)
24. Policija (Srđan Đorđević,rukovodioc grupe za suzbijanje krijumčarenja i narkomanije SUP-a Niš)
25. Pravosuđe

PRVI DAN SEMINARA:

Predstavljanje rada Poliklinike za bolesti zavisnosti Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja
Postoji od 1976.g.,od kada ima program za lečenje alkoholizma, a od 1989.g. se bavi i lečenjem narkomanije. Ima oko 800 registrovanih pacijenata sa različitim problemima u vezi sa korišćenjem droga. Sprovodi ambulantno programe detoksikacije, održavanja na antagonistima opijata i metadonskog održavanja,uz produžno psihosocijalno praćenje. Tim čine 3 psihijatra, lekar na specijalizaciji, socijalni radnik, medicinski pedagog, 3 medicinska tehničara.

Radionica 1: STAVOVI PREMA KORISNICIMA DROGA ( Asocijacije na reč NARKOMAN)
bolest, tuga, problem, tragedija, zatvor, anestezija, manipulativnost, haos, pogrešan izbor, porodična katastrofa, gubitak sistema vrednosti, zavisnost, beznađe, neprilagođenost, margina, diskriminacija, u početku je lepo, revolt, subkultura, euforija, jadan, uživanje, bekstvo, životni stil,
placebo efekat

Radionica 2: IZVEŠTAJI o preventivnim programima i nivou medicinskih usluga koje se korisnicima droga pružaju u pojedinim gradovima Jugoistočne Srbije
Zaključak je da postoje različiti programi,više preventivni nego terapijski, koji nisu koordinisani i sinhronizovani,već zavise od lokalnih inicijativa i mogućnosti realizacije, a nisu ni kontinuirani. Medicinski radnici nemaju dovoljno informacija o raširenosti problema u njihovoj sredini, a veoma mali broj korisnika droga je u kontaktu sa lokalnim zdravtsvenim službama.Većina gradova, čiji su predstavnici bili prisutni,nema službu koja se bavi lečenjem zavisnika od droga. Pacijenti se uglavnom upućuju u Specijalnu psihijatrijsku bolnicu u G.Toponici. Postoji potreba za motivacijom većeg broja ljudi, edukacijom i donošenjem nacionalne strategije za bolesti zavisnosti,koja bi odredila i jedinstvenu doktrinu u lečenju.
SVRLJIG: 2000.g.osnovan Odbor za prevenciju bolesti zavisnosti, koga čine predstavnici Doma zdravlja, osnovnih i srednjih škola, Centra za socijalni rad, suda, policije i lokalne samouprave. Rađeno je istraživanje na populaciji od 11-19 g.,nastupi na lokalnim medijima. Škole su pokazivale otpor sa stavom da je to “gubljenje vremena i energije”.
ĆUPRIJA: Postoji Psihijatrijsko odeljenje u Zdravstvenom centru u kome psihijatar ambulantno prima zavisnike od heroina.Postoje sporadični pokušaji da se organizuju, ali lekari imaju otpor da leče zavisnike. Ima potrebe za dodatnom edukacijom, ali bi malo ljudi bilo zainteresovano za to.
SOKO BANJA: Neuropsihijatrijska služba Doma zdravlja (par slučajeva zloupotrebe marihuane).Postoji patronažna služba koja radi edukaciju u školama. NVO OLI (Organizacija lokalne inicijative) radi projekat prevencije narkomanije u školi.
KNJAŽEVAC: neuropsihijatrijska služba Doma zdravlja se bavi problemima droga od l996.g. kroz individualnu i porodičnu terapiju. Rađeni programi prevencije ( Bukelić i Dimitrijević), anketa u školama,tribine sa profesorima,radionice,deljen informativni materijal,rad sa roditeljima, podrška lokalne zajednice i direktora škola. Posle 2000.g. lokalna zajednica je ukinula finansije. 2004.g. zabeleženo javljanje 3 heroinomana, porast adolescentnog alkoholizma i delikventnog ponašanja. Javila se inicijativa roditelja za ograničavanje rada kafića. Istaknuta potreba donošenja jedinstvene doktrine za lečenje zavisnika.
PIROT: Postoji Psihijatrijsko odeljenje u Zdravstvenom centru,ali nema lekara koji se bavi problemima zavisnosti od droga, svi pacijenti se šalju u Specijalnu psihijatrijsku bolnicu ili u Beograd. Niko nije zainteresovan da leči zavisnike, ne vodi se nikakva dokumantacija o njima.
SPECIJALNA PSIHIJATRIJSKA BOLNICA GORNJA TOPONICA: Juna 2004. otvoreno Odeljenje za narkomaniju,pre toga zajedničko sa alkoholizmom. 13 kreveta,mogućnost i prisilnog lečenja.hospitalizuju se i na Prijemnom i na Sudskom odeljenju.ne sprovode se mere obaveznog lečenja izrečene od suda.Iza hospitalnog lečenja nastavlja se dispanzersko praćenje na Odeljenju i u Centru u Nišu. Postoji manjak kadra.
ALEKSINAC: 2000.g. od strane opštine inicirana preventivna akcija, ali se brzo stalo. Niko se ne bavi lečenjem zavisnika.
VRANJE: Dispanzer za mentalno zdravlje radi sa zavisnicima;tim čine neuropsihijatar, psiholog, sociolog, 2 edukovane sestre; individualna i grupna terapija alkoholizma i narkomanije.Zavisnici se registruju.Upućuju se u Specijalnu psihijatrijsku bolnicu i u Beograd. Po povratku nedovoljna sradnja po pitanju produžnog lečenja i nedovoljno uključivanje porodica. Registruju se. Primećen povećan broj narkodilera. Iz opštinskog budgeta se finansira kancelarija za bolesti zavisnosti, koja radi preventivne programe. U aprilu se planira istraživanje u školama i testiranje učenika na droge. Postoji motivacija za rad.

Radionica 3: MOTIVACIJA ZA RAD SA KORISNICIMA DROGA
Činjenica je da se veoma mali broj ljudi u našoj sredini bavi problemima povezanim sa korišćenjem droga. Kao razlozi za nisku motivaciju za rad u ovoj oblasti navedeni su:
- opasnost u radu ( fizičko ugrožavanje i zarazne bolesti )
- potreba većeg i intenzivnijeg mentalnog angažovanja u radu
- male gratifikacije ( slab uspeh u lečenju )
Kao faktore koji bi mogli da povećaju motivaciju prisutni su u najvećem broju naveli novac,tj.mogućnost da oni koji rade sa zavisnicima dobijaju veću finansijsku nadoknadu za svoj rad. Sledeći faktori, po mišljenju prisutnih, bi mogli da budu: posebni uslovi rada, povećanje kadrova, pripadnost dobrom timu, postojanje doktrine, stručna privlačnost, radoznalost, šansa za posao, šansa za stručno napredovanje, rad sa mlasima, rad sa porodicom, popularnost ( nastupi na medijima ), postojanje ličnog ili problema u bliskom okruženju, želja za novim saznanjima.
Koji motivi mogu da se iskoriste u radu NVO koje bi se bavile ovim problemima? Prisutni su naveli: porodični problem, putovanja, kontakti, pripadnost grupi, želja za saznanjem, altruizam, mogućnost zarade, socijalna gratifikacija, misionarstvo, nova iskustva, resocijalizacija kroz pomoć drugima, lakša organizacija, izrada diplomskih, stručnih i naučnih radova…
Kako informisati ljude i kako prepoznati motivaciju?
Predstavljanje problema i senzibilizacija javnosti ( mediji, tribine, propagandni materijali, svakodnevni kontakti );
Edukacija ( komunikacija, razmena iskustava, posećivanje konferencija i kongresa, organizovanje istih );
Održavanje kontakata i pravljenje mreža, pisanje projekata, praćenje donatorskih fondova, iniciranje osnivanja nevladinih organizacija .

DRUGI DAN SEMINARA

Prezentacija KORIŠĆENJE PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI ( dr S. Bošković )
- vrste droga, uzroci korišćenja, terminološke dileme, zablude, predrasude, mitovi, uspešnost tretmana

Prezentacija NARKOMANIJA-PROBLEM LOKALNE ZAJEDNICE ( dr V. Arsenijević ) - šta možemo učiniti

Predstavnici niških institucija su prezentovali svoje aktuelne aktivnosti i planove za budući rad u odnosu na probleme izazvane korišćenjem droga u Nišu.
Zaključak: na poziv su se uglavnom odazvali predstavnici zdravstvenih institucija i policije. Postoji nedovoljna koordinisanost u radu između ovih institucija, kao i nedovoljna podrška društvenih činilaca za kontinuiranu implementaciju programa prevencije, lečenja i rehabilitacije bolesti zavisnosti ( lokalna samouprava, sudstvo, centar za socijalni rad, prosveta, porodični sistemi ). Potrebno je utvrditi jedinstveni protokol i doktrinu, a u tom cilju treba organizovati češće stručne skupove radi usaglašavanja stavova, uz saradnju sa Republičkom komisijom za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i nadležnim ministarstvima.

ODSEK ZA PREVENCIJU GRADSKE UPRAVE GRADA NIŠA: bavi se primarnom prevencijom.Finansiran iz budžeta grada Niša. U timu specijalni pedagog, psiholog, sociolog, lekar. Rad sa školama, medijske kampanje, spotovi, informativni i promotivni materijali, istraživanja…
INSTITUT ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA:
1. Odsek epidemiologije: U okviru Odseka za polno prenosive bolesti postoji Savetovalište za PPB i Savetovalište za dobrovoljno, poverljivo savetovanje i testiranje na HIV
( besplatno) gde radi specijalista epidemiolog ( tel. 018 539 539 ). Postoji i testiranje i savetovanje za Hepatitis C i B, koje se radi besplatno, sa uputom. Mediji su prisutni, rade se kampanje.Potrebna saradnja.
2. Centar za promociju zdravlja: 7 lekara socijalne medicine. Rade se programi za promociju zdravlja za najosetljiviji deo stanovništva. Rad je timski, do sada kampanjski. Važnost evaluacije ( parametri moraju da se odnose na promenu ponašanja ).Mediji skloni senzacionalizmu. Programi lobiranja za zdravlje (angažovati “idole” dece).Saradnja sa Ministarstvom prosvete (nepovoljno što u škole može da uđe samo školski lekar, ostali lekari samo kao edukatori edukatora).
ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU STUDENATA: lekar opšte prakse nema pacijente koji su narkomani. Radi i neuropsihijatar, narkomani se upućuju na Kliniku za zaštitu mentalnog zdravlja. Koriste se preventivni materijali IZZZ.
ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA:
1. neuropsihijatar ambulante Fabrike duvana: radi sa radnicima koji su zavisnici, utisak da su oni prepušteni sami sebi, teško prihvataju lečenje, često recidiviraju, imaju probleme u radu.Poslodavci traže da dobiju dijagnozu narkomanije kako bi im lakše dali otkaz. Spremni da prihvate određeni broj pacijenata na Metadonskom programu.
2. specijalista opšte medicine ambulante SUP-a: od 1990.g. učešće u Metadonskom programu, 35 pacijenata, velika pomoć policije. 12 pacijenata i sada dobro socijalno funkcioniše, 4 je umrlo, 6 su sada na Metadonu. 3 g. funkcionisalo i Društvo za borbu protiv droge,koje su činili zavisnici i njihovi roditelji. Lična poruka-ne raditi iz entuzijazma, tražiti satisfakciju.
KLINIKA ZA ZAŠTITU MENTALNOG ZDRAVLJA: Postoji dobra volja za bavljenje lečenjem zavisnika. Cela ustanova učestvuje u sprovođenju programa. Ima malo kadrova, mali je prostor, a veliki broj klijenata sa različitim problemima mentalnog zdravlja. Postoje predrasude i unutar ustanova (potrebna edukacija zdravstvenih radnika). Puno se pregovara sa drugim ustanovama. Očekuje se veće angažovanje ustanova primarne zdravstvene zaštite. Dobra je saradnja sa drugim klinikama Kliničkog centra.
SPECIJALNA PSIHIJATRIJSKA BOLNICA : Hospitalno lečenje, 13 postelja. Indikacije-apstinencijalna kriza, teža pishofizička oštećenja, problemi u socijalnoj sredini. Princip izolacije, uglavnom dolaze dobrovoljno, u periodu apstinencijalne krize obavezan tretman 7-10 dana, ukupan period detoksikacije 10-15 dana. Simptomatska terapija, antagonisti opijata. Dispanzerski rad na Odeljenju i u Centru za porodičnu terapiju u Nišu. Manjak lekara, nema tim za šire intervencije, a ni zakonska ovlašćenja. Za 1 godine 75 pacijenata, iskoristljivost Odeljenja 70% ( manje ženskih pacijenata ), gravitacija okolnih centara ( najviše Bor ).
KLINIKA ZA INFEKTIVNE BOLESTI: Radi dijagnostiku HIV-a i Hepatitisa, upućivanje obolelih od HIV-a u Beograd na lečenje. Hospitalno lečenje akutnih infektivnih oboljenja, ambulantno lečenje hroničnih ( zahtevi narkomana za detoksikacijom na ovoj Klinici su neopravdani ). Dostupnost lečenju hroničnih infektivnih bolesti ne zavise samo od ove ustanove.
KLINIKA ZA GASTROENTEROLOGIJU: Bavi se lečenjem hroničnih hepatitisa.otežana dijagnostika i lečenje. Naglašena potreba edukacije zdravstvenih radnika i donošenja uputstava za jedinstveno ponašanje zdravstvenih radnika u cilju boljeg pristupa pacijentima, tolerantnijeg stava i izjednačavanja ovih pacijenata sa svima drugima u pogledu dostupnosti kompletne zdravstvene nege.
KLINIKA ZA ENDOKRINOLOGIJU I TOKSIKOLOGIJU: Saniranje stanja predoziranosti. Prostorni problemi. Najčešće predoziranje heroinom, marihuanom.U 2004.g. 34 slučaja.U januaru i februaru 2005.g. po 6-7. U odnosu na ostala trovanja 7%.
ZAVOD ZA SUDSKU MEDICINU: Radi dijagnostiku sa medicinskim materijalom.Jedina institucija do Beograda. Ima kadar, ali nema adekvatnu i brzu tehniku.
Statistika-evidencija se vodi, ali je potrebna obrada i evaluacija. Godišnje oko 200 zahteva za testiranje urina ( mogućnost testiranja na Artane i Trodon, za koje ne postoje brzi testovi).
ZAVISNIK OD HEROINA: Zalaganje za veću dostupnost medicinskih usluga za korisnike droga i za proširivanje Metadonskog programa, kao moćnog motivišućeg faktora za zavisnike da budu u kontaktu sa zdravstvenim ustanovama i da uđu u programe lečenja i rehabiltacije. Potreba većeg angažovanja na dijagnostici HIV- pozitivnosti i lečenju obolelih od AIDS-a. Ideja o osnivanju NVO za samopomoć i uzajamnu pomoć za obolele od AIDS-a.
POLICIJA: Grupa za suzbijanje krijumčarenja droga i narkomanije ima 9 izvršilaca. Skromna materijalna i tehnička sredstva. Represivno, ali i preventivno delovanje. 2 izvršioca drže predavanja u školama roditeljima i nastavnicima. Veća zainteresovanost u seoskim i prigradskim školama. Evidencija se vodi, registrovanje samo kada se nađe droga.Nije pravo stanje stvari. Potrebna bolja saradnja radi prevencije.
ZAVOD ZA VASPITANJE OMLADINE: Ustanova socijalne zaštite za osobe muškog pola, uzrasta od 14-21 g. sa problemima u ponašanju. Postoji i prihvatna stanica za kratkotrajno, privremeno zadržavanje osoba oba pola od 7-18 g. Iz cele Srbije. Dosta problema sa uzimanjem droga. Intenzivna potreba za saradnjom.

Dat je predlog, i usvojen od svih prisutnih, za imenovanje osoba u pojedinim institucijama, koje bi bile odgovorne za formiranje i funkcionisanje mreže, kako na gradskom, tako i na regionalnom nivou. Ova mreža će biti u početnoj fazi koordinisana od strane Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu. Cilj će biti poboljšanje organizacije i koordinacije rada na polju prevencije korišćenja droga, lečenja i rehabilitacije zavisnika, kao i ustanovljavanje protokola postupanja po konkretnim problemima iz ove oblasti, a u skladu sa Nacionalnom strategijom, za koju se nadamo da će biti definisana. Dogovoreno je da se posle mesec dana ovi ljudi sastanu radi dogovora za početni plan aktivnosti mreže.

U popodnevnom delu seminara, oba dana, od strane predstavnika firme Biognost ( Sanja Ankon) izvršena je obuka učesnika seminara za detekciju droga u urinu, kao i za testiranje na HIV, Hepatitis C i B brzim testovima. Takodje je bilo reči o osnovnim principima programa smanjenja štete kod korisnika droga ( harm reduction ), kao i o značaju i načinima terenskog rada sa korisnicima droga.

Na kraju je izvršena evaluacija seminara kroz popunjavanje anonimnog upitnika.
Različitim fazama seminara ukupno su prisustvovale 54 osobe.
Evaluacioni upitnik je popunilo 18 učesnika ( koji su na seminaru bili oba dana sve vreme ).
Organizacija seminara je ocenjena uglavnom uspešna, a sadržaj seminara uglavnom sadržajan.
Na pitanje šta ste novo naučili učesnici su odgovarali: savremeniji pristup narkomaniji, način uključivanja društvene zajednice, način testiranja, mogućnosti lečenja narkomanije i Hepatitisa C, iskustva iz drugih sredina.
Na pitanje šta ćete primeniti u svom radu nakon seminara odgovori su bili: organizacija predavanja, širenje informacija, uticaj na opštu populaciju, razvoj preventivnih programa, edukacija, razvoj umrežavanja, outreach, bolja komunikacija sa zavisnicima, kvalitetniji rad, tretman i upućivanje korisnika, inicijativa za kancelariju u opštini.
Na pitanje šta nije obuhvaćeno ovim seminarom, a želeli biste da bude deo vaše edukacije iz bolesti zavisnosti odgovori su bili:
nacionalni program, uključivanje društvenih činilaca, više informacija o sekundarnoj prevenciji,
više ličnih iskustava zavisnika, edukacija i motivacija lekara opšte prakse
U komentarima je istaknutuo:
nedostatak nacionalnog programa i jedinstvene doktrine, potreba za više stručno-edukativnih sastanaka i neophodnost mnogo većeg uključivanja lokalnih samouprava.

Od strane organizatora seminara je ocenjeno da su učesnici pokazali visok nivo interesovanja za teme koje su razmatrane, dobru motivisanost za rad u oblasti bolesti zavisnosti, kao i spremnost za dalju saradnju na razvijanju kapaciteta zdravstvenih i drugih ustanova za bavljenje prevencijom, lečenjem i rehabilitacijom bolesti zavisnosti. Ono što nedostaje je nacionalna strategija, dobra koordinacija, više stručnih sastanaka i više finansijskih ( kadrovskih, prostornih ) resursa za sprovođenje programa.

Izveštaj se dostavlja:
1. Učesnicima seminara
2. Institucijama koje su pozvane da učestvuju, a nisu poslale predstavnike
3. Ministarstvu zdravlja Republike Srbije
4. Sekciji za bolesti zavisnosti Srpskog lekarskog društva
5. Sekretarijatu HPVPI projekta – UNDP

Dr Slobodanka Bošković, neuropsihijatar

Dr Vladan Radivojević, psihijatar

Dr Verica Arsenijević, neuropsihijatar