Skup fizioloških,bihevioralnih i kognitivnih fenomena kod kojih upotreba neke supstance ili grupe supstanci za osobu dobija veći značaj nego drugi obrasci ponašanja koji su ranije imali veću vrednost.

Dijagnostička uputstva

Konačnu dijagnozu zavisnosti bi trebalo postaviti samo ako su 3 ili više od sledeći fenomena doživljeni ili manifestovani u nekom periodu tokom prethodne godine:
a) jaka žudnja ili osećaj prinude za uzimanjem supstance;
b) otežana kontrola nad ponašanjem oko uzimanja supstance u smislu početka, završetka ili nivoa upotrebe;
c) fiziološki apstinencijalni sindrom kada je upotreba supstance prestala ili je smanjena,što je dokazano apstinencijalnim sindromom karakterističnim za supstancu; ili upotrebom iste ( ili blisko povezane ) supstance sa namerom da se ublaže ili izbegnu apstinencijalni simptomi;
d) dokaz o toleranciji,tako što su neophodne povećane doze supstance da bi se postigli efekti koji su ranije proizvođeni u nižim dozama;
e) progresivno zanemarivanje alternativnih zadovoljstava ili interesovanja zbog korišćenja supstance, povećanog obima vremena neophodnog za nabavku ili uzimanje supstance ili za oporavak od njenih efekata;
f) nastavljanje sa upotrebom supstance i pored jasnih činjenica o nespornim štetnim posledicama.

Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja zbog upotrebe:

F10.- ALKOHOLA
F11.- OPIJATA
F12.- KANABINOIDA
F13.- SEDATIVA ILI HIPNOTIKA
F14.- KOKAINA
F15.- DRUGIH STIMULANASA UKLJUČUJUĆI KOFEIN
F16.- HALUCINOGENA
F17.- DUVANA
F18.- ISPARLJIVIH RASTVARAČA
F19.- BROJNIH DROGA I UPOTREBE DRUGIH PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI