Smanjenje štete je skup praktičnih strategija koje smanjuju negativne posledice upotrebe droge, uključujući programe za sigurniju upotrebu, preko kontrolisane upotrebe do apstinencije. Ovi programi upoznaju narkomana na mestu gde se on nalazi, bave se uslovima upotrebe droge, zajedno sa samom upotrebom.
Usled činjenice da smanjenje štete zahteva da intervencije i strategije budu oblikovani tako da reflektuju specifične potrebe pojedinaca i zajednice, ne postoji univerzalna definicija ili formula za implementaciju ovih programa.Ipak, sledeći principi su centralni u praksi smanjenja štete:

• Prihvata da je zakonita i nezakonita upotreba droge naša stvarnost i odlučuje da radi na minimaliziranju njenih štetnih efekata, umesto da prosto ignoriše i osudjuje
• Razume da je upotreba droge složena, komplikovana pojava koja predstavlja skalu ponašanja od teške zavisnosti do totalne apstinencije i priznaje da su određeni načini upotrebe droge očigledno sigurniji od ostalih
• Uspostavlja kvalitet privatnog i društvenog života – bez neophodnog potpunog prekida upotrebe droge – kao kriterijum za uspešnu inervenciju i strategiju
• Poziva na liberalnu, neprinudnu ponudu usluga i resursa narkomanima i zajednicama u kojima oni žive, ne bi li se pomoglo u smanjenju štete
• Osigurava da se redovno čuje glas narkomana i onih sa istorijom korišćenja droga prilikom kreiranja programa i strategija koji treba njima da služe
• Priznaje narkomane kao primarne faktore u smanjenju štete od droga koje koriste i želi da ih ohrabri da razmenjuju informacije i podržavaju jedni druge kda je u pianju njhivov aktuelno stanje upotrebe droge
• Priznaje da se realnosti siromaštva, klasnih razlika, rasizma,socijalne izolacije,post-trume,seksualne diskriminacije i ostalih socijalnih nejednakosti odražavaju na anjivost i kapacitet ljudi da se efikasno bave štetom povezanom sa drogama
• Ne pokušava da minimizira ili ignoriše pravu i tragičnu štetnost i opasnost povezanu sa zakonitom i nezakonitom upotrebom droga

NEOPHODNOST PRIMENE PROGRAMA SMANJENJA ŠTETE

Slično američkom tretiranju problema upotrebe droge i preventivnoj strategiji ukorenjenoj u sprovodjenju krivičnog zakona i hapšenju, većina pristupa problemima vezanim za drogu pomaže pomaže samo maloj grupi ljudi koji koriste nelegalne droge. Priznajemo da su porodice i zajednice (posebno obojene) često pogođene ne samo zbog zavisnosti, već i zbog hapšenja i privođenja, manjka dosputnih progrma lečenja,infektivnih bolesti,siromaštva, nezaposlenosti itd. Problemi vezani za drogu nastavljaju da zbunjuju zajednice širom zemlje, dajući im osećanje frustriranosti i beznadežnosti zbog nesposobnosti da reaguju na štetu koju doživljavaju.Pokret za smanjenje štete raste iz potrebe za savesnom reakcijom na upotrebu droga. Smanjenje štete deluje na ispravljanje sledećih nepravdi:
• Postoji šokantni nedostatak osnovnih usluga koje pomažu smanjenju štete. Većina oblasti u SAD još uvek nema program razmene igala, niti slobodnu prodaju igala, kao meru HIV prevencije. Tretman zavisnosti ne postoji u pojedinim državama, a nema ni programa metadosnkog održavanja u skoro petini država. Gdegod postoji tretman, nije u rasponu koji bi zadovoljio nivo zahteva
• Nedostatak univerzalne zdravstvene zaštite i tendencija ka privatizaciji i kontrolisanoj zaštiti prete da smanje ili eliminišu neke od malobrojnih terapeutskih usluga koje trenutno postoje za korisnike nelegalnih droga, posebno tretman zavisnosti
• Dok lične teškoće vezane za stanovanje, porodicu,zaposlenje i zdravlje mogu biti dodatno pogoršane hroničnom upotrebom droge,problemi je isto tako pogoršavaju strategijama koje stvaraju prepreke stanovanju,porodici,zaposlenju i zdravstvenoj zaštiti korisnika droge
• Većina terapeutskih usluga za narkomane,uključujući i tretman zavisnosti, je stvorena da služi prevashodno potrebama snabdevača umesto potrebama potrošača. Edukacija o drogama i preventivne kampanje su u većini slučajeva bez efekta,pokušavajući da pre svega uplaše ljude od upotrebe droga umesto da ih snabdeju pravilnim informacijama o drogama i njihovoj upotrebi, uključujuči njihoe nepoželjne i štetne efekte
• Trenutne strategije kontrole droga kriminalizuju veliki deo populacije zemlje. Od 1980. broj odraslih privedenih u državne, federalne,lokalne zatvore ili osuđenih uslovno se više nego utrostručio, a jedna trećina ove ekspanzije je posledica povećanja broja narkodelikvenata stavljenih iza rešetaka. Ovo se disproporcionalno odrazilo na žene,afroamerikance i latino populaciju
• Postoji borba izmedju predstavnika zakona i medicinskih radnika u pogledu definisanja narkomana kao medicinskog pacijenta ili kriminalca, pri čemu su zajednice i porodice odstranjene iz te debate i nisu u mogućnosti da odrede narkomane kao članove porodice ili zajednice. Efikasno planiranje zajednice tretmana zavisnosti ili podrške narkomanima nakon hapšenja nema prioritet pri određivanu fonda za intervencije u vezi sa drogama
• Epidemija HIV-a odnela je na stotine hiljada života u SAD i nastavlja sa porastom. Brza promena javne strategije i implementacija nedostajućih usluga mogla bi da prevenira nezamisliv broj smrti i HIV infekcija medju intravenskim narkomanima, njihovim seksualnim partnerima i deci.